U Srbiji je sve veći broj vozila konvertovanih na gas. Najviše je onih sa ugrađenim plinom, a od skoro je povećano interesovanje i za metanom.
Još 80-ih godina postojali su uređaji za konvertovanje vozila na plin. Kako su potrebe za štednjom bile sve veće tako je i razvoj gasnih uređaja postajao sve brži. 90-ih godina se omasovila upotreba plinskih sistema. Vakumski uređaji tog vremena jesu donosili uštedu, ali nisu bili toliko dobri kao što su današnji. Zbog loše kontrole ubrizgavanja gasa vozila su gubila snagu, iskorišćenje goriva je bilo loše, a potrošnja nije bila preterano manja od potrošnje benzina. Kada na to dodamo česte probleme, od kojih su najčešći bili detonacije u usisnom sistemu, onda se ta investicija i nije toliko isplatila.
Danas je to potpuno drugačije. Ugradnja gasa je dobila potpuno novu dimenziju i alternativna goriva postala su glavna tema proizvođača vozila. Plin je već dostigao svoj vrhunac. Ubrizgavanje je precizno, snaga ostaje ista, a potrošnja je daleko manja od potrošnje benzina. Pored plina metan je zauzeo drugo mesto. Obzirom da koristi istu računarsku jedinicu i injektore, ubrizgavanje je takođe precizno kontrolisano i moguće je izvući maksimum iz ovog alternativnog goriva. Poslednja reč po pitanju alternativnih goriva je LNG. To je metan, smešten u specijalne rezervoare, u tečnom stanju. Tako skladišten, u tečnom stanju, može da stane u rezervoar u daleko većoj količini nego kada je u gasovitom stanju, što omogućuje da sa manjim rezervoarom vozilo pređe daleko više kilometara nego ranije. Jedini problem u ovom trenutku su nedostatak pumpi, finansija i tehničkih mogućnosti za izgradnju istih. LNG je projekat koji obuhvata konvertovanje kamiona, brodova i aviona na ovu vrstu alternativnog goriva. Ukoliko projekat zaživi uštede će biti ogromne, a zagađenje daleko manje nego danas.
Na tržištu Srbije najpopularniji je plin. Ovo gorivo se može naći na skoro svim pumpama širom Srbije, a cena ugradnje je najniža u regionu, a možda i u svetu. Uložen novac za ugradnju dobrog sekvent uređaja povrati se nakon 7.000 do 10.000 kilometara. Nažalost, niska cena ugradnje plina donela je sa sobom veliki broj falsifikata. Mogućnost kupovine zasebnih komponenti, koje nisu u kitu, omogućilo je uvoznicima da na jednoj strani kupe kinesku instalaciju, na drugoj strani računarsku jedinicu, trećoj falsifikovani isparivač ili injektore, itd. Na taj način uvoznik može napraviti kit za ugradnju daleko jeftiniji nego što je brendiran, ali naravno i lošijeg kvaliteta. Druga opcija, za koju se sve više odlučuju neki od uvoznika, je “šverc” komponenti. Uvoznici kupuju kitove za ugradnju, u zemljama u regionu, ne prijavljujući ih pritom na carini. To im omogućuje povrat poreza u zemlji gde su kupljene komponente i, prodajom bez računa, izbegavanje plaćanja poreza unutar naše zemlje. Zato mogu ponuditi nižu cenu od realne tržišne. Naravno, sve ovo na kraju košta vozače koji kupuju ove komponente, jer kvalitet istih nije dobar, a garanciju je teško ostvariti, s obzirom da ne postoji dokaz o kupovini, odnosno račun.
Ako zanemarimo štetu koja uopšte nije mala, a koju trpe ljudi koji su u svoj automobil instalirali deo (ili ceo sistem) na koji ne postoji nikakva garancija, šteta koju trpi naša država je ogromna! Velike sume novca, umesto da završe u budžetu Republike Srbije, zahvaljujući slaboj carinskoj kontroli i razvijenoj mreži ljudi koji ilegalno uvoze komponente bez homologacija, proizvođačkih specifikacija ili bilo kakvih drugih papira, završavaju u džepovima pojedinaca. Budući da je borba protiv sive ekonomije, a samim tim i nelegalnog protoka robe i novca, jedan od najvećih prioriteta (bilo koje) vlasti u Srbiji, nadamo se da će se ostvariti vidljiv napredak u ovoj oblasti i da će oni ljudi i kompanije koje legalno posluju i plaćaju porez u Srbiji, bar na ovaj način biti zaštićeni. Zbog svega toga, prilikom odabira servisa za ugradnju gasa, treba dobro obratiti pažnju na sve detalje. Servis mora posedovati sve papire od uređaja koje ugrađuje i mogućnost izdavanja fiskalnog računa. Takođe, servis treba da ima i neku tradiciju koja garantuje iskustvo vezano za oblast ugradnje gasa. Alat je takođe bitna stavka. Auto gas servis koji nema gas analuzator, koji služi za merenje vrednosti izduvnih gasova, ne može dobro da našteluje gasni uređaj. Dakle sve ovo treba proveriti pre ugradnje gasa.
Drugo i sve popularnije alternativno gorivo, pomenuti metan, sve više ugrađuju taksisti i vlasnici teretnih vozila. Ovaj vid štednje momentalno je najveći. Ugradnja metana je daleko pristupačnija nego prethodnih godina, a u Srbiji trenutno postoji više od pet pumpi. Takođe, postoje i projekti o izgradnji novih metanskih pumpi širom Srbije, što će upotrebu ovog goriva dosta uprostiti.
Poredjenja radi, pomenućemo razmere ekonomičnosti ugradnje metanskog sistema. Sa TNG-om ostvaruje se ušteda od oko 30% u novcu, ako se uporede cena benzina i TNG-a. Sa konverzijom vozila na metan, ostvaruje se ušteda od oko 30% u odnosu na uštedu koju ostvarujete sa konverzijom vozila na TNG. Dakle, ako se uporedi cena benzina i metana, ušteda je neverovatna. Naravno, postoje izvesna ograničenja kada je u pitanju ugradnja metanskog sistema, kao i troškovi konverzije, ali je sve to zanemarljivo ukoliko se prelazi odredjena kilometraža. Od ograničenja valja pomenuti to da su boce za metan velike i samim tim trpi prtljažni prostor, što za porodične ljude sa decom može da predstavlja problem. Drugi problem je slaba, nerazvijena, infrastruktura…Srećom, postoje indicije da će se i ta situacija promeniti, obzirom da je NIS zainteresovan za širenje svoje infrastrikturne mreže. Nama ostaje samo da se nadamo da će vlasti u Srbiji imati dovoljno sluha za sve one ljude kojima je, u ovim teškim vremenima, ušteda i briga za životnu sredinu na vrhu liste prioriteta, i da će akcize na „zelena“ goriva biti manje od onih koje su sada.