Svet voli CNG!

Drumovima širom sveta vozi preko 17.7 miliona vozila koja pokreće prirodni gas, i podržava ih mreža od preko 22 hiljade gasnih stanica. Srbija nije ispratila ovaj trend. Da li će se to promeniti?

U Evropskoj Uniji skoro 1.1 milion vozila koristi prirodni gas kao pogonsko gorivo. Većina tih vozila, skoro ¾, vozi se u Italiji. Ona je neprikosnoveni lider CNG tržišta našeg kontinenta. Međutim, ovo alternativno i ekološko gorivo takođe je vrlo popularno u Nemačkoj, Rusiji, Ukrajini, Bugarskoj pa i u ekološki ekstremno nastrojenoj Švedskoj. Evropa je naklonjena CNG-u i stalno je razvijala ovaj deo tržišta. Srbija je na tom planu potpuno zaostala. Trend povezan sa popularizacijom vozila na gas, tzv. gasnih vozila, još uvek nije našao plodno tle u našoj zemlji i time nas čini slepom ulicom auto-gasa u Evropi. Projekat Plavi Koridor, imenom – izgradnja transportnog koridora koji povezuje sever i jug, istok i zapad Evrope, i dalje može da bude krunisan uspehom, u kome pored ostalih može da učestvuje i Srbija. Tržište CNG-om je kod nas i dalje u svojoj razvojnoj fazi. Poređenja radi, u Nemačkoj postoji oko 100 hiljada vozila na CNG, u Francuskoj oko 13.5 hiljada, a u Italiji čak 864.5 hiljada vozila! Što se tiče zastupljenosti vozila na metan (CNG) mi smo na prilično niskom nivou. Jedan od većih problema je razvijenost tj. nerazvijenost infrastrukture. Dok je u Evropskoj Uniji prosek, u zavisnosti od zemlje članice, oko 120 gasnih stanica, kod nas je taj broj znatno manji. Cele 23 stanice (prema podacima koje smo našli na zvaničnom sajtu Srbijagasa, mada je verovatno da se situacija na terenu razlikuje!). Statistika govori u prilog Italije i Nemačke, gde se od oko 3000 gasnih stanica u EU, nalazi 2/3. Nažalost, malo je dokaza da će se nešto promeniti. Podaci koje je prikazala NGVA Europe (Asocijacija Vozila na Prirodni Gas – prim.prev.) govore da će se u toku 2014. izgraditi 214 novih stanica. Ako se ova investicija ostvari, Evropska mreža gasnih stanica će porasti za 7%. Većinu ovih objekata će izgraditi Holandija – 30, Nemačka – 85 i Belgija – 19. Italijansko tržište je već zasićeno, pa se ne očekuje izgradnja novih stanica ove godine. Međutim, iako mi nismo razvijeno tržište poput Italije, kod nas se ne očekuje neki bitan napredak. Šteta, jer prednosti koje upotreba CNG-a u transportne svrhe donosi, prepoznaje ostatak sveta. Godišnje se u transportu potroši 77 milijardi kubnih metara prirodnog gasa. Samo u Evropi se potroši oko 1.7 milijardi kubnih metara prirodnog gasa. Mi nismo ni blizu te brojke! Postavlja se pitanje zašto postoji tolika razlika!?

Prvo, razvoj upotrebe komprimovanog prirodnog gasa (KPG) otežava visoka cena vozila koja koriste ovo gorivo. Cena je visoka zato što za njima ne postoji velika potražnja. Što dovodi do toga da nije prihvaćena tehnologija CNG-a, i tržište alternativnih energenata se oslanja na konkurentni TNG. Ovo uslovljava zaostatak u razvoju mreže metanskih stanica, jer zbog nepostojanja potrošnje, ne postoje ekonomski razlozi da se one izgrade. Dakle, bez odgovarajućeg broja vozila koja koriste prirodni gas mreža gasnih stanica nije profitabilna. Tako se krug zatvara.

Sve više zemalja počinje da koristi alternativna (ekološka) goriva. U jednoj maloj Švajcarskoj oko 11 hiljada vozila pokreće CNG. Razlozi za to su pre svega ekološke prirode. I nije tajna da to odnosi prevagu nad ekonomskim razlozima. To je razlog zašto je ovo gorivo popularno u zemljama gde vozači vode računa o potrošnji i niskoj ceni goriva. Prednosti CNG-a su uvideli Ukrajinci (388000 vozila – 324 gasne stanice), Rusi (90000 vozila – 252 gasne stanice) i Jermeni (244000 vozila– 345 gasnih stanica), kao i u svetu Argentina (2.2 miliona vozila – 1900 stanica), Iran (3.3 miliona vozila – 2 hiljade stanica), Pakistan (2.8 miliona vozila– 3 hiljade stanica) i Kina (1.6 miliona vozila – 3.400 gasnih stanica). Broj vozila je u njihovom slučaju uticao na cenu goriva. Kod nas to nažalost nije slučaj.

Kada uporedite cene auto gasa i metana kod nas i u zemljama EU, doći ćete do zaključka da razlika u ceni i nije toliko visoka, kolika je razlika u kupovnoj moći i visini životnog standarda (dok o kvalitetu samog gasa ne želimo ni da govorimo). Samim tim, nama to ekonomično i ekološko gorivo i ne izgleda toliko ekonomično. U Estoniji 1 kubni metar CNG-a košta 0.58 eura, u Letoniji i Jermeniji 0.38 eura a u Rusiji 0.27 eura. Može se zaključiti da smo veoma daleko od sveta. U Argentini se za kubni metar ovog alternativnog goriva plaća 26 euro centi, na Tajlandu i u Belorusiji 19, u Maleziji 16, dok u Egiptu ono košta jedva 5 euro centi po kubnom metru!

Nažalost, u ovom trenutku ne možemo očekivati da će cena ovog alternativnog goriva pasti na nivo gore pomenutih zemalja i da će se tržište metanom kod nas razvijati nekom (ne)očekivanom dinamikom.  Jedan od razloga je politika oporezivanja i visina akciza koje plaćamo, a koja ne baš povoljno utiče na razvoj upotrebe ovog energenta. Iako se naša država kreće (sitnim koracima – prim.prev.) unapred prema članstvu u EU, i usklađuje svoje propise sa pozitivnim propisima zemalja EU, politika zaštite životne sredine i smanjenja nivoa izduvnih gasova i stvaranja efekta staklene bašte za sada se ne menja. Ukoliko zaista želimo da budemo član velike evropske porodice, u skorijoj budućnosti ćemo morati da usvojimo i primenimo dokument „Čista energija za transport“, koja obavezuje zemlje članice da na svojoj teritoriji izgrade mrežu gasnih stanica.